ЛЛД - лијепљено ламелирано дрво
ЛЛД-лијепљено ламелирано дрво је грађевински материјал добијен од танких дрвених ламела, (дасака, талпи), подједнаке ширине, постављених једна преко друге, међусобно слијепљених одређеним врстама љепила под одређеним условима и најчешће представља штапасти елеменат конструкције практично неограничених димензија попречног пресјека и дужине. Овако добијени материјал има механичке карактеристике уједначеније од механичких карактеристика масивног дрвета – материјала од кога је лијепљено ламелирано дрво настало.
Израда елемената конструктивног склопа или цијеле конструкције архитектонских објеката је строго контролисан технолошки поступак. Одвија се у фабрикама лијепљених конструкција, тако да су елементи од лијепљеног ламелираног дрвета индустријски производ стандардног квалитета.
Естетски ефекат структура у лијепљеном ламелираном дрвету је изванредан и даје посебан тон данашњој архитектури. Објекти изведени у овој техници намећу се својим изгледом, складносћу форме и топлином ентеријера.
Елеганција форме, хармонија облика и истинска топлина амбијента су атрибути који с правом стоје уз модерна остварења у дрвету. Дрво није ни скуп ни луксузан материјал, али, посматрајући остварења која је човјек извео у модерној техници лијепљеног дрвета, оно је свакако заслужило назив племенитог материјала.
Технологија је дрвној индустрији понудила врло квалитетне љепкове, уз чију се помоћ данас може направити греда од дрвета дужине и преко педесетак метара, са попречним пресјеком чија висина увелико прелази мјеру од једног метра. Такво дрво, које има одлике доброг масивног материјала и сасвим нове димензије, се са много успјеха може употребити при реализацији савремено конципираних објеката различите намјене.
Резултати испитивања пробних узорака лијепљеног дрвета показују да у изванредно високом проценту до смицања, коме је изложен узорак, долази по дрвету, а не по лијепљеном споју.
У припреми грађе, сушењем вјештачким путем у сушарама, када се влажност дрвета своди на неопходни минимум, ствара се таква средина у којој, иако су постојали било какви облици живих паразита или микроорганизама, не може доћи до развоја гљивица и микроорганизама, ни инсеката, који су иначе главни узрочници пропадања дрвета.
Разна импрегнациона средства, премази и лакови, који се данас употребљавају као оплемењивачи дрвета, штите га у исто време и од нових напада инсеката и гљивица, а успјешно спријечавају повећање влажности дрвета у срединама гдје је влажност нестална или повишена, па је и овај трећи узрок пропадања дрвета сведен на минимум.
Слободно се може рећи да су у појединим случајевима конструктивни системи у дрвету неуништиви у пожару.Ова на први поглед апсурдна тврдња добија свој пуни смисао ако се понашање овог грађевинског материјала у пожару подробније сагледа. Противпожарну отпорност грађевинских конструкција карактеришу два критеријума: запаљивост материјала и њихово понашање у пожару. Дјеловање екстремних пожарних температура изазваних сагоревањем ускладиштеног материјала у једном индустријском складишту, са техничког гледишта, разара све материјале. Међутим разлика у материјалима постоји само у њиховом понашању у периоду који претходи појави критичних разорних температура, при температурама које не разарају материјал. Тако ,на пример, челик већ на температури од 550°Ц, која је далеко нича од његове тачке топљења, значи прије потпуног разарања агрегатног стања, губи све своје механичке карактеристике и престаје да буде грађевински материјал: модуо еластичности нагло пада, појава великих деформација је очигледна и услед тога долази до урушавања објекта иако челик није запаљив материјал, а није дошло ни до његовог разарања. Армирани бетон, такодје несагорив материјал, при повишеној температури почиње да пуца, да се круни услед смањења чврстоће и да се јако деформише услед губљења моћи ношења арматуре.
Дрво у пожару гори. Међутим, дрво при горењу не мијења битно своје механичке карактеристике и то је квалитетна разлика у односу на бетон и челик. При настајању критичних пожарних температура, дрво је стабилан материјал и у томе је његова предност над другим грађевинским материјалима.Овај квалитет дрвета, као грађевинског материјала, заснива се на његовој особини да је изванредан термички изолатор. Он се још више истиче чињеницом да се при сагоријевању на површини дрвета ствара нагорјела скрама која само повећава отпорност спровођењу топлоте. Излагање средишта дрвеног елемента високим температурама је успорено, ако не чак и спријечено, па практично маса унутар попречног пресека дрвеног штапа није уопште поремећена.
Мора се рећи да је кроз развојни период, последњих тридесетак година, постојао извјесни отпор према овој врсти конструкцијског материјала, према већој примјени дрвета у архитектури и грађевинарства, и то најчешће из редова стручњака. За овакву ситуацију су донекле биле криве и наше техничке школе и факултети који су стварали технички кадар оријентисан искључиво према бетону и челику и конвенционалном начину изградње.
Како је лијепљено ламелирано дрво индустријски производ, који подлеже бројним контролама и тестовима никако се не смије сумњати у стандардност квалитета, што свакако дозвољава рационалније коришћење материјала и снижење вриједности коефицијената сигурности у односу на масивно дрво.
